Standardi i norme

U odnosu na ranije potpuno nepostojanje savremenog standarda za kvalitet vode, sa  zakašnjenjem je i kod nas usvojena aktuelna evropska norma za kvalitet vode. Krajem 2009. godine je srpski zavod za standardizaciju usvojio evropsku normu EN za srpski standard. Odeljci  za kvalitet vode za cilindične tj. komorne kotlove SRPS EN 12953-10 srtmocevne kotlove tj. kotlove sa vodogrejnim cevima SRPS EN 12952-12. Konačno je ono što je bila tema raznih kongresa i savetovanja postala realnost i u našoj stvarnosti. Ovaj standard ne razmatra detaljno kvalitet cirkulacione vode za sisteme daljinskog grejanja, nego daje samo grubu smernicu za kvalitet kotlovske vode tako da sve što je u tom okviru zadovoljava standard.

 

Iako nije postojao lokalni standard za kvalitet vode, u svim projektima i tenderima revitalizacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji u okviru programa KFW-a korišćeni su parametri koji predstavljaju precizne i tačne vrednost za minimizaciju korozije, naslaga, mulja i ostalih poznatih problema u predmetnim sistemima. Na ovaj način je u upotrebu ušao i nastao strožiji standard za kvalitet vode u cirkulaciji daljinskog grejanja kod nas od onog koji je propisan srpskim standardom. Održavanjem ovih parametara unapređen je sistem održavanja i prevencije propadanja novih i revitalizovanih sistema.

 

Svi parametri koji su dati u standardu predstavljaju minimum uslova koje je potrebno zadovoljiti kako bi se ispoštovale bezbednosne granice za to postrojenje. Ono što predstavlja novitet u trenutno važećem standardu u odnosu na predhodno važeći evropski standard je povećanje pH vrednosti napojne vode za dimno cevne i strmocevne parne kotlove. Ova vrednost je ranije bila 9, a sada je to više od 9,2. To povećanje pH vrednosti u napojnoj vodi je kompromis sa korozijom, tj pokušaj smanjenja korozije koja nastaje na ugljeničnom čeliku u zavisnosti od visine ove vrednosti. Kada razmatramo napojnu vodu za vrelovodne (toplovodne) sisteme cirkulacije tj. dodatnu vodu za daljinsko grejanje, jasno je da ona mora biti istog kvaliteta kao i voda u cirkulaciji kako ne bi remetila uspostavljenu i stabilnu vrednost u sistemu. Voda koja se nalazi u cirkualcij i mora biti precizno regulisana i uskom opsegu od 9,6 do 10, što predstavlja granicu za najmanju koroziju svih metala koje se nalaze u sistemu. Važno je napomenuti da je u standardu jasno napomenuto da mora da postoji kondicioniranje i dato je u tački 4 standarda sa opisom šta se mora postići.

 

Svako postrojenje bi moralo da ima srpski standard, a moguće ga je lako naručiti putem online porudžbine preko sajta Instituta za Standardizaciju Srbije - www.iss.rs